Testenine #mojegnezdo sa kozicama i tikvicama u belom vinu

Ovih dana mnogo radim. Ne žalim se, samo konstatujem. Prija mi. Posao mi je takav da dok sam u radionici, radim, proizvodim testenine, ali imam vremena da budem sama, da razmišljam, smišljam planove za budućnost, slušam muziku. Ne moram da budem ono što drugi očekuju od mene. I može se reći da je to neka vrsta bega, ali tamo, u radionici, skupljam snagu da budem i supruga i sestra i ćerka i prijatelj.

Ali danas nisam imala snage da idem da radim. Jednostavno mi se nije dalo. Nije to ni zbog zime i snega koji je provejavao, niti zbog umora. Bio mi je potreban taj jedan dan da ga posvetim drugima. Znam da me često nema i vrlo dobro znam koliko oni meni nedostaju. Da se smejemo sitnicama, da pretresamo planove za naredni period, da ispratimo ko je sve preležao grip, koliko se novih zubića pojavilo ili da li se klima neka dvojka…

Isto tako znam kome najviše nedostajem. Volela bih da više vremena provodimo zajedno, da opet budem ona stara koja može da isprati sve svirke novih neafirmisanih bendova koji nastupaju po malim klubovima, da komentarišemo o hmelju u craft pivima, planiramo neko kraće putovanje ili odlazak na koncert u inostranstvo sa minimalnim budžetom.

I jedino što mogu ovih dana da ponudim je pun tanjir dobre hrane. Kupili smo pre dve godine jedan veliki tanjir koji više liči na činiju nego na tanjir sa željom da zajedno zahvatamo ukusne zalogoje iz njega.

Dan je počeo odlaskom na pijacu. Nedelja, hladno, a pijaca ipak puna ljudi. I onih koji birkaju najbolji paradajz koji može da se kupi i onih koji bi da probaju kajmak ili sir sa noža i spremnih prodavaca da ispračaju anegdotu, malo se cenkaju, daju savet kako da napravite najbolji kačamak sa domaćim brašnom ili potaž od muskatne bundeve.

A meni se jelo neko morsko jelo. Nešto što će me vratiti nekoliko meseci unazad, na napuštene plaže Peloponeza, hlad maslinjaka i borovih šuma, gledanje delfina koji se kupaju na pučini. Tajno sam se nadala da će u omiljenoj ribarnici biti nešto od morskih plodova na ledu. Ipak je nedelja, juče im je stigla pošiljka.

Imala sam sreće, kozice su bile tu, crvene i spremne za najjednostavniji kulinarski poduhvat koji nagrađuje na više načina. Kuća zamiriše na leto, a ukus koji ostane u ustima satima posle obroka je najveća nagrada.

I onda sve izručim u naš veliki tanjir za malu porodicu i desi se baš ono što mi treba. On srećan, ja srećna i još dugo posle večere prepričavamo dogodovštine sa poslednjeg letovanja.

Zato sa vama delim recept kako nastaju testenine #mojegnezdo sa kozicama i tikvicama u belom vinu.

Prijatno!

Testenine sa kozicama i tikvicama u belom vinu

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s